To su najrasprostranjenije organske materije na zemlji. Ljudski organizam zadovoljava svoje energetske potrebe najviše preko ugljenih hidrata. Biljke procesom fotosinteze konvertuju vodu i ugljen dioksid (uz prisustvo sunčeve svetlosti) u ugljene hidrate oslobađajući pri tome kiseonik. Ugljeni hidrati se kod biljaka javljaju u dve forme: celuloza i šećer (skrob koji služi kao rezerva). U mlečnim proizvodima ih ima obzirom na to da se životinje hrane biljkama. Bez obzira odakle potiču ugljeni hidrati se sastoje od ugljenika, vodonika i kiseonika u odnosu 1:2:1 (hidrirani karbon-odakle im i potiče ime). Nisu esencijalni nutrijensi. Energetska vrednost 1 g ugljenih hidrata iznosi 16.7 kJ ili 4 kcal.

Kao ugljeni hidrati, masti i proteini i vitamini su organske materije koje sadrže C, H, O, N i /ili S. Za razliku od ovih materija koje moraju biti prisutne u priličnim količinama u svakodnevnoj ishrani vitamini su potrebni u vrlo malim količinama za obavljanje funkcija od životne važnosti. Oni se ne troše u hemijskim reakcijama (trošenje je vrlo sporo) i mogu se ponovo iskoristiti. Npr. B12 vitamin u količini od jednog grama može zadovoljiti dnevne potrebe pola miliona ljudi. Vitamin C (potrebe 60 mg dnevno) u količini od 1 g snabdeva 17 ljudi. Ejkman je 1897. godine otkrio da ljuska pirinča leči polineuritis kokoši, a kod ljudi bolest beri-beri koja nastaje usled nedostatka vitamina B 1 u ishrani ljudi. Kazimir Funk je primetio da azot u obliku amina izolovan iz ljuske pirinča leči pomenuta oboljenja i da su vitamini dovoljni u malim količinama. Vitamin je grčka reč (vita=život i amin=bitno).
Funkcija: deluju kao koenzimi (kofermenti) vezujući se za određeni protein.

Minerali su esencijalni nutrijensi neorganskog porekla, od kojih su gotovo svi, sem natrijuma (vezan je za Cl), vezani za organske materije. To su pojedinačni hemijski elementi koji ulaze u sastav organizma i na njih otpada 4 % sastava tela (ne sadrže C, H, O, N). Naziv minerali je dosta neprecizan iako su to supstance koje potiću iz zemljišta, ali se nalaze i u namirnicama. To su neorganske supstance od kojih su gotovo sve, sem natrijuma (vezan je za Cl), vezane za organske materije.

Masti spadaju u makronutrijense zajedno sa belančevinama i ugljenim hidratatima. One su sastojak naše svakodnevne ishrane i imaju najveću energetsku vrednost od svih nutrijenasa (1g masti=9 kcal). Danas se ishrana bogata mastima posebno zasićenim mastima dovodi u vezu sa nastankom kardio i cerebrovaskularnih oboljenja kao i sa nastankom izvesnih formi raka (debelog creva, prostate, dojke, pluća). Sve više se čuje opaska da svi mi volimo masti u svom tanjiru, ali ne na svome telu. Restrikcija masti u ishrani pretvorila se u feto-histeriju u zemljama zapada.

Proteini su makroelementi koji čine 18-20 % našeg tela. Nalaze se u krvi, mišićima, koži, kostima, i u stalnom su turnoveru jer se razgrađuju i ponovo sintetišu. Sve žive materije sadrže proteine uključujući viruse i biljke. Reč "protein" potiče od grčke reči protos što znači prvi. To su organske materije koje sadrže ugljenik, vodonik, kiseonik i azot, a ponekad i sumpor, fosfor, cink, gvožđe i bakar. Jedinice građe proteina su aminokiseline. U prirodi se nalazi 20-25 aminokiselina, a u molekulu proteina 200 aminokiselina, što znači da se lanci aminokiselina ponavljaju više puta. Kada se aminokiseline nalaze samostalno u krvi zovemo ih slobodne aminokiseline. Dve spojene aminokiseline zovu se dipeptidi; tri -tripeptidi; više aminokiselina (50-100)-polipeptidi. Više polipeptida čine proteine. Oni se razlikuju po broju aminokiselina, obliku molekula i frekvenciji javljanja.

Tekstovi su preuzeti sa sajta Studentske poliklinike u Beogradu